Piše: Nikola Dimitrijević
Detaljno razmatranje misli Renea Genona (fr. René Guénon,ʿAbd al-Wāḥid Yaḥiā, 1886-1951) otkriva analize koje se danas, sa zapanjujućom preciznošću, tumače kao “proročanske”. Važno je odmah naglasiti da Genon sebe nikada nije smatrao prorokom u popularnom smislu te reči, niti se bavio predviđanjem konkretnih događaja. Njegov rad je bio duboka metafizička i tradicionalna kritika modernog sveta. Njegove prognoze nisu plod vidovnjaštva, već logične posledice koje, po njemu, nužno proizilaze iz osnovnih premisa na kojima je zasnovana moderna civilizacija – pre svega, odbacivanja transcendentnih principa i duhovne tradicije. Njegova dva ključna dela za ovu temu su Kriza modernog sveta[1] (La Crise du Monde Moderne, 1927) i njegovo magnum opus Vladavina kvantiteta i znaci vremena[2] (Le Règne de la Quantité et les Signes des Temps, 1945).
Fundamentalni Princip: inverzija hijerarhije vrednosti
Srž celokupne Genonove kritike jeste inverzija normalnog poretka stvari. U tradicionalnim civilizacijama, materijalno je bilo podređeno duhovnom, kvantitet kvalitetu, a akcija kontemplaciji. Moderni svet, prema Genonu, sprovodi potpunu inverziju: materijalno postaje jedina realnost, kvantitet jedino merilo vrednosti, a besomučna akcija bez principa postaje svrha sama sebi. Svaki od fenomena koje je analizirao samo je manifestacija ove fundamentalne inverzije. Evo glavnih manifestacija te krize, koje su se, po mišljenju mnogih, pokazale izuzetno tačnim:
1. Vladavina kvantiteta nad kvalitetom
Ovo je centralna tačka Genonove kritike i osa moderne patologije. Tvrdio je da će moderna civilizacija postati opsednuta brojevima, merenjem, statistikom i materijalnim bogatstvom, potpuno ignorišući suštinu, kvalitet i unutrašnju vrednost stvari.
- Genonova prognoza
Svet će sve svesti na čist kvantitet. Uspeh će se meriti isključivo ekonomskim rastom (BDP), količinom proizvedenih dobara, statističkim podacima. Duhovne i kvalitativne dimenzije postojanja – vrlina, lepota, istina, čast – postaće irelevantne ili će se meriti kvantitativnim merilima. - Ostvarenje i analiza
Današnji svet je gotovo savršen primer ovoga. Ekonomija je postala vrhovna vrednost koja diktira politiku i društvene odnose. Konzumerizam, masovna proizvodnja, opsesija podacima (Big Data) i merenje ljudske vrednosti kroz materijalno posedovanje i popularnost su sveprisutni fenomeni koje je Genon predvideo – sveprisutnost društvenih mreža treba posmatrati u gore navedenom svetlu.
Ovo vodi ka redukcionizmu, gde se ljudsko biće svodi na skup merljivih podataka (potrošačke navike, kreditni skor), a obrazovanje na broj diploma. Kada kvantitet postane jedino merilo, dolazi do gubitka suštine: hrana se meri kalorijama umesto hranljivošću, a rad postaje samo razmena vremena za novac. Genon je predvideo svet u kojem znamo cenu svega, a vrednost ničega.
2. Očvršćavanje sveta (fr. solidification)
Ovaj koncept je direktna posledica vladavine kvantiteta. Genon je koristio termin očvršćavanje da opiše proces u kojem svet postaje sve gušći, materijalniji i zatvoreniji za bilo kakav duhovni ili transcendentni uticaj.
- Genonova prognoza
Kako se ciklus (hinduistička Kali Yuga) približava kraju, mogućnosti će se smanjivati. Duhovni horizont će se suziti, a čovečanstvo će biti zarobljeno u “gvozdenom kavezu” materijalizma. Nauka će postati isključivo empirijska, odbacujući sve što se ne može izmeriti. - Ostvarenje i analiza
Dominacija naučnog materijalizma, koji često negira postojanje svesti kao nečega što prevazilazi hemijske procese u mozgu, savršeno se uklapa u ovu prognozu. Svet postaje zatvoren sistem, stvarajući metafizičku klaustrofobiju bez prozora ka transcendentnom. Svaki fenomen koji se ne može empirijski dokazati proglašava se za iluziju. Naučni materijalizam postaje dogma – ne kaže “ne možemo izmeriti dušu”, već “duša ne postoji jer je ne možemo izmeriti”. To je vrhunac očvršćavanja.
3. Uspon pseudo-duhovnosti i kontrainicijacije
Genon je predvideo da će nestanak autentičnih duhovnih tradicija stvoriti prazninu koju će neizbežno ispuniti lažni, parodijski i izopačeni oblici duhovnosti.
- Genonova prognoza
Pojaviće se mnoštvo pokreta koji imitiraju duhovnost, ali su u suštini materijalistički, psihologistički ili sentimentalni (pseudo-inicijacija). Još opasnije, predvideo je pojavu kontrainicijacije – sila koje aktivno rade na potpunom preokretanju duhovnih principa, promovišući anti-tradiciju pod maskom “nove duhovnosti” ili “oslobođenja”. - Ostvarenje i analiza
New Age pokret, sa svojom mešavinom komercijalizovane spiritualnosti i self-help tehnika, primer je pseudo-inicijacije. To je “duhovni materijalizam” – korišćenje duhovnih tehnika za postizanje ovozemaljskih ciljeva, što je inverzija tradicionalnog puta. Kontrainicijacija je mračniji fenomen, organizovana sila koja promoviše haos i subverziju pod maskom progresa, težeći da uništi tradicionalne strukture (porodicu, religiju, narod).
4. Ubrzanje istorije
U skladu sa tradicionalnim doktrinama o kosmičkim ciklusima, Genon je tvrdio da će se, kako se približavamo kraju ciklusa, događaji odvijati sve brže. Vreme će se objektivno sažimati.
- Genonova prognoza
Promene u društvu, tehnologiji i politici dešavaće se vrtoglavom brzinom, stvarajući osećaj stalne nestabilnosti i haosa. - Ostvarenje i analiza
Današnji osećaj da živimo u vremenu bez presedana, gde se revolucije dešavaju u roku od decenije, a ne veka, potvrđuje ovu ideju. U svetu svedenom na materiju, bez stabilne duhovne ose, kretanje može biti samo horizontalno i sve brže. Haos postaje norma, a stalna promena jedina konstanta. Fokus je na kvantitetu promene, a ne na njenom kvalitetu ili svrsi.
5. Propast intelektualne elite
Ovo je ključni faktor koji omogućava sve prethodne. Bez istinske intelektualne elite koja bi čuvala više principe, nema ko da se suprotstavi propadanju.
- Genonova prognoza
Prava intelektualnost će nestati i biće zamenjena profesionalcima i specijalistima koji su stručnjaci za uska polja, ali slepi za univerzalne istine. Intelektualni život će se svesti na puku analizu i gomilanje činjenica, bez kompletnog sagledavanja. - Ostvarenje i analiza
Genonova razlika između istinskog intelektualca (koji poznaje principe) i moderne inteligencije (koja se bavi profanim znanjem) je suštinska. Svedoci smo trijumfa specijaliste – “učenog neznalice” koji zna sve o jednom delu, ali ne vidi celinu. Ova fragmentacija znanja onemogućava razumevanje dubljih uzroka krize i čini modernu inteligenciju nesposobnom da ponudi stvarna rešenja.
Zaključak
Analizirajući ove tačke, vidimo da one nisu odvojeni problemi, već simptomi jedne iste bolesti. Propast intelektualne elite (5) je omogućila vladavinu kvantiteta (1). Ova vladavina je dovela do očvršćavanja sveta (2) i zatvaranja u materijalizam. Taj materijalizam je stvorio duhovni vakuum, koji je ispunjen pseudo-duhovnošću (3). Ceo ovaj proces se odvija u stanju stalnog i besmislenog ubrzanja (4).
Relevantnost Renea Genona danas ne leži u tome što je predvideo specifične događaje, već u tome što je pružio izuzetno moćan i koherentan okvir za razumevanje putanje kojom se moderna civilizacija kreće. Trendovi koje je identifikovao početkom i sredinom 20. veka nisu se zaustavili; naprotiv, oni su se radikalizovali i postali dominantna realnost 21. veka. Njegov rad nije poziv na pesimizam, već na razumevanje – na prepoznavanje prirode vremena u kojem živimo kao preduslov za bilo kakvu smislenu akciju.
[1] Rene Genon, Kriza modernog sveta, Ukronija, Beograd, 2024.
[2] Réne Guénon, Vladavina kvantiteta i znaci vremena, Eneagram, Zagreb, 2015.
