Piše: Nikola Dimitrijević
Rene Genon (1886–1951) i Bela Hamvaš (1897–1968) pripadaju generaciji mislilaca koji su tokom prve polovine 20. veka kritički posmatrali savremenu civilizaciju i njen odnos prema duhovnoj tradiciji. Obojica su smatrala da se moderni svet našao u ozbiljnoj krizi upravo zato što je izgubio dublje duhovne oslonce i zaboravio univerzalne principe koji leže u temeljima svih velikih religijskih i ezoterijskih predanja. Iako nikada nisu delovali u neposrednom kontaktu, Genonovo delo je postavilo široke intelektualne i duhovne temelje tradicionalističke misli, koje je Bela Hamvaš, iz svog kulturnog i istorijskog konteksta, kreativno nadogradio. Ovo poglavlje ima za cilj da prikaže na koji je način Genon uticao na Hamvaša, kao i da razmotri sličnosti i razlike u njihovom pristupu obnovi „iskonske“ tradicije.
Istorijski koncept
U periodu između dva svetska rata, Evropa je prolazila kroz burne promene, društvena previranja i ideološke sukobe. U tom ambijentu, intelektualci i umetnici sve češće su osećali potrebu da potraže alternativu u filozofiji, religiji ili ezoteriji, ne bi li pronašli dublji smisao i duhovno uporište. Genon je, živeći u Francuskoj, svetu ponudio jednu sasvim novu perspektivu: pogled na religije i duhovne tradicije kao različite izraze jedinstvene, univerzalne „Primordijalne Tradicije“. Istovremeno, u Mađarskoj se Bela Hamvaš, suočen s rastućom političkom nestabilnošću i kulturnom izolacijom, okrenuo izučavanju drevnih i savremenih duhovnih učenja, nastojeći da u njima pronađe korenito rešenje za krizu modernog sveta.
Po završetku Drugog svetskog rata, Mađarska se našla u okviru socijalističkog bloka, što je Hamvašu nametnulo dodatna ograničenja. Uprkos tome, on je tokom tih teških godina nastavio da piše i razrađuje svoje ideje o duhovnoj obnovi. Iako je Hamvašev kontakt s delima Genona ponekad bio otežan, jasno se u njegovim esejima i napisima prepoznaje uticaj tradicionalističkih koncepcija koje je Genon širio širom Evrope.
Rene Genon i tradicionalistička filozofija
Rene Genon je svojim delom uveo pojam „Tradicionalizam“ ili „perenijalna filozofija“ (philosophia perennis), zasnovan na tvrdnji da iza svih velikih religija, ezoterijskih učenja i mitoloških predanja stoje isti univerzalni principi. Prema njegovom mišljenju, ovi principi predstavljaju istinsku, iskonsku „mudrost“ koja nadilazi istorijske i geografske granice.
Genon je isticao:
— Jedinstveni metafizički izvor: Sva prava duhovna učenja potiču iz jednog, transcendentnog izvora.
— Simbolizam i obred: Naglašavao je ključnu ulogu simbola, obreda i ritualne inicijacije kao sredstava za spoznaju duhovnog.
— Kritiku modernog sveta: Moderna civilizacija, usmerena isključivo na materijalni napredak i kvantitativne metode, dovela je do svojevrsnog „odsecanja“ čoveka od duhovnog središta.
Uticaj Genona postao je očigledan najpre u krugovima tradicionalista u Francuskoj i Italiji, ali se tokom 20. veka proširio i na srednju i istočnu Evropu. Bela Hamvaš je bio jedan od mislilaca koji je duboko rezonovao s Genonovim metafizičkim i kritičkim stavovima o modernosti.
Bela Hamvaš i ideja sakralnog jedinstva
Za razliku od Genona, koji je najviše pisao na francuskom i delovao u međunarodnim intelektualnim krugovima, Hamvaš se svojom literarnom i filozofskom delatnošću prvenstveno obraćao mađarskoj publici. Ipak, središnja tačka Hamvaševe misli takođe leži u ideji o postojanju jednog „iskonskog jedinstva“ svih tradicija, kojem se čovek može vratiti kroz duboko razumevanje i ličnu duhovnu praksu.
Hamvaševa filozofija obuhvata:
— Širenje duhovnih vidika: Nije se zadržavao samo na hrišćanstvu, već je istraživao i orijentalne religije (hinduizam, budizam), hermetizam, alhemiju i raznolika mistička učenja.
— Povezivanje sa književnošću i umetnošću: U mnogim esejima, kroz tumačenje književnih dela i umetničkih epoha, Hamvaš je naglašavao metafizičku dimenziju kulture i umetnosti.
— Specifičan srednjoevropski kontekst: Živeći u Mađarskoj, snažno je osećao kulturnu i političku nestabilnost tog regiona. To je produbljivalo njegovu kritiku modernog sveta, ali i njegovu veru da su upravo duhovne vrednosti ključ za očuvanje i preporod civilizacije.
Paralelni koncepti i mesta susreta
1. Jedinstvena Tradicija
Obojica su verovala da sve autentične religijske i ezoterijske škole potiču iz istog izvora. Genon je ovaj stav obrazlagao sistematično kroz proučavanje simbolike i inicijacijskih praksi, dok je Hamvaš, kroz književne i esejističke forme, pokazivao kako se ta iskonska mudrost ogleda u različitim epohama i kulturnim obrascima.
2. Kritika moderne civilizacije
Genonov pojam „kraj ciklusa“ i njegov pesimistički pogled na modernost imali su direktan odjek u Hamvaševim delima, gde se savremeni svet posmatra kao zarobljenik materijalizma i površnosti. Oba mislioca su insistirala na obnovi duhovne orijentacije kao jedinom putu ka autentičnom napretku.
3. Simbolizam i dublje tumačenje stvarnosti
Genonovo insistiranje na simboličkom jeziku religija i mitova nalazi paralelu u Hamvaševim esejima, naročito kada on analizira umetnička dela ili mitologeme iz različitih kultura. Simboli kod obojice postaju vrata ka dubljem sloju stvarnosti, koji nadilazi puku racionalnu analizu.
4. Teorija i praksa
Genon je naglašavao potrebu za stvarnom duhovnom inicijacijom, umesto pukog akademskog ili intelektualnog pristupa. Slično tome, Hamvaš je smatrao da se duhovna dimenzija ne može potpuno shvatiti isključivo umom, već mora biti proživljena i otelovljena u svakodnevici.
Zaključak
— Doprinos duhovnoj obnovi
Rene Genon, svojim delom, trasirao je put tradicionalističkim misliocima širom Evrope, pa i u Mađarskoj. Bela Hamvaš je, u specifičnim okolnostima srednjoevropske kulture i političkih previranja, nastavio taj put, obogaćujući ga dubinskim esejističkim istraživanjima različitih religijskih, mitskih i umetničkih tradicija.
— Originalnost Hamvaševe sinteze
Iako preuzima mnoge Genonove ideje, Hamvaš ih ne kopira mehanički, već ih prerađuje kroz sopstveni stil i iskustva. Na taj način stvara osebujnu viziju koja uspeva da sjedini univerzalno i lokalno, transcendentno i svakodnevno, tradicionalno i savremeno.
— Vrednost za savremenog čitaoca
U vremenu kada se svetska kultura sve brže menja i kada se postavlja pitanje očuvanja duhovnih vrednosti, dela kako Genona tako i Hamvaša podsećaju na značaj univerzalnog jezgra religijskih i filozofskih tradicija. Njihova razmišljanja ostaju relevantna i danas, posebno ako želimo da razumemo korene globalne krize i pronađemo duhovna uporišta za njeno prevazilaženje.
Na kraju, uticaj Renea Genona na Belu Hamvaša može se sažeti u nekoliko ključnih tačaka: prihvatanje ideje o jedinstvenoj Tradiciji, kritika savremene civilizacije usled gubitka duhovnog središta, te težnja ka obnovi metafizičke dimenzije ljudskog iskustva kroz simbolizam, ritual i ličnu duhovnu praksu. Sve ovo pokazuje koliko su njihova dela, uprkos geografskim i kulturnim razlikama, ujedinjena zajedničkim ciljem: vraćanjem čoveka njegovom istinskom izvoru i dubljim slojevima postojanja.
